Obično kada kažem da ću pričati o veri, svi pomisle da ću pričati o Bogu. Jer, ako nema Boga šta će nam vera? Ispada tako… Hajde da krenemo iz druge perspektive. Ja obično uvek krećem naopako. Jedno radikalno, kontradiktorno pitanje: da li Bogu, ako on postoji, treba naša vera i, ako da, šta će mu to? Svako će sada reći: “Ne treba to njemu, nego nama”. Da, on je Bog, on toga ima koliko hoćeš, ako mu zatreba. Zašto bi onda Bog tražio od bilo koga da ima veru? Svi misle da bez vere ne mogu ka Bogu, zar ne?

 

            Prosto je, jednostavno pitanje i to je normalno što niko nema odgovora. Ako je Bog onakav kakav jeste, onda je sve njegovo, njemu ništa ne treba. Bog nikada ne uzima, on uvek daje; uvek je iznad svih, “the top”. I sad odjednom, vera mu treba… Naravno da mu ne treba. A šta će onda vama ta vera? Nikada, ali nikada i nikome, Bog nije rekao: “Ako hoćeš da dođeš kod mene moraš da imaš vere”. 

 

            Da preokrenemo stvar, ponovo. Đavo. Čuli ste za njega? Ovakav je, onakav je, ali realno, dosta je snažan. Ako verujemo da on postoji, onda imamo veru u đavola. Po čemu se onda razlikuje ta vera, u Boga i u đavola, i da li ona uopšte postoji? Tu sada nastaje konflikt. 

​

            Faktički, onaj ko veruje u đavola, on veruje u postojanje đavola, a onaj ko veruje u boga morao bi da kaže da veruje u postojanje boga, što zvuči nekako konfliktno. Ako veruješ, onda veruješ. U čemu je razlika, verovati u Đavola ili Boga? I tu je vera i tu je vera, da li su one stvarno različite? 

 

            Mnogi će reći: “Jača je vera u Boga, u nešto dobro”. Razmislite… Ne ide to tako. Setite se onih najboljih dana kad je vaše dete imalo samo tri godine. Bilo je malo i slabo. Da li to znači da je i vera u to dete bila manja nego sad kad je poraslo pa se i udebljalo? 

 

Vera ne zavisi od dimenzije objekta.

 

            Taj koncept, taj pojam vere, razumevanje i prihvatanje vere na današnji dan je isti kao pre dve hiljade godina. Realno, vera ne traži objekat, ona je primenljiva ka bilo čemu. Da li majka veruje u svoje dete? Naravno! U šta majka više veruje, u svoje dete ili u Boga? Da li se uopšte to može uporediti? Ne može. To je VERA. 

 

            Kako onda proceniti nijanse vere, ako su po nekom subjektivnom osećaju vera u sopstveno dete i vera u boga različite? Nikako… Mi možemo sami sebe da osvešćujemo, da tražimo i nalazimo razloge ili logična objašnjenja svoje vere, ali sama vera od toga ne postaje niti slabija niti snažnija. Vera je takva kakva jeste!