30% našeg životnog vremena provodimo u stanju koje se naziva – san. Preostalih 70% života provodimo u tzv. budnom stanju. Faktički, ceo život se sastoji iz dela budnog stanja i dela stanja sna. Recimo da neko “planira” da živi 90 godina. Od 90 godina postojanja na ovoj planeti, ta osoba se sprema da 60 godina boravi u budnom stanju, a ostalih 30 godina da spava, tj. da odmara. Obratite pažnju na brojke! U svom budnom stanju, čovek stanje odmora naziva – spavanje. Interesantno, ako se čovek 60 godina umara, iz nekog razloga mu je potrebno 30 godina da se odmara. Zar ne može to malo brže? Zašto treba 30 godina da se “baci u vodu”? Zašto trećinu svog vremena ljudi provode u stanju spavanja?

                  Naučnici kažu da je čoveku, za potpunu regeneraciju, neophodno da spava 8 sati dnevno. Uopšte mi nije jasno kako su izračunali koliko je neophodno da “džonjaš”? Ima i ljudi koji spavaju 2-4 sata. Nikola Tesla, na primer, on je spavao maksimum 3 sata. Možda je i bio umoran, ali tako umoran je preokrenuo ceo svet. Šta bi tek uradio da nije bio umoran... Takav koncept, da je čoveku potrebno 16 sati da ima aktivnosti i 8 sati da spava, apsolutno je neprimenljiv. Ima ljudi koji spavaju 8 sati, probude se i još im se spava. Neki spavaju po 10, 12 sati i još bi mogli da spavaju.

 

Ti spavaš zato što tvom organizmu nešto treba, a njemu nikada ništa ne treba bez razloga.

 

           Vaš organizam je pametan, on još uvek ne sluša doktore. Njemu treba san. A zbog čega organizam traži od vas san? Očigledno je da se tada odvija nekakav proces, nešto se tada dešava. Pri tome, to “nešto” je izuzetno neophodno, jer organizam zna kada treba da ne bude budan. On zna kada vama, a pod tim “vama” se podrazumeva svesni parametar, treba da bude saopšteno: “Prestani da misliš!” Da biste se vi sklonili, da biste prestali da mislite, vi kao pokošeni padate u san. Zašto? Da biste obnovili snage? Vi imate i previše snage, neograničeno. Reč uopšte nije o snazi. 

 

               Recimo da ste se razboleli i sada prolazite kroz proces obnavljanja. Organizmu je potrebno puno vremena, resursa. Obratite pažnju sada – potrebna mu je energija. Kada si bolestan, kod tebe se energija povećava. Vi obično smatrate da kada ste zdravi imate mnogo energije, a kada ste bolesni nemate energiju. Međutim, u organizmu stvari stoje drugačije. Zdravom čoveku ni ne treba nikakva energija, a kada je bolestan onda se otvaraju ogromni resursi. Tokom procesa regeneracije vodi se “rat”. 

 

Stanje sna je vrlo aktivno stanje. To nije odmor već stanje intenzivne regeneracije.

 

                E sad, kada spavamo mi sanjamo, nečim se zanimamo. Zaspali smo i gledamo film. Desi se da u snu dođe izuzetno emocionalan trenutak u kome je uglavnom prisutan toliko jak impuls straha, i tada se naglo probudimo. A dešava se i trenutak takve panike kakvu u “realnom” životu nikada ni ne osetimo. Zar nam nisu rekli da je sve što vidimo u snu samo plod mašte? Mada niko nije objasnio šta je to mašta, niti kakav je proces maštanja… Dobro, ako je to plod mašte, ako to što maštamo ne postoji, zašto onda u našem sistemu počinju da rade nekakvi mehanizmi koji nas udare kao čekićem po glavi da bismo se probudili? Sam sistem nas tera da se probudimo da ne bismo pukli. Od čega da puknemo? Zar od ploda mašte? Po svemu sudeći, izgleda da je proces mašte žestoki proces stvarnosti. Toliko je stvaran da možeš da pukneš. Sanjanje, tokom 30 godina našeg života, teško da može da se nazove plodom n1aše mašte. Šta si ti onda radio u svom životu? “60 godina sam plodonosno živeo, a 30 godina sam plodonosno maštao”. I kakav je smisao tvog 30-ogodišnjeg maštanja? Evo odgovora: I tih 30 godina ti – ŽIVIŠ. Sad ću objasniti šta se sa nama dešava u toku sna i čemu sve to služi takvo kakvo jeste. 

 

Sve tajne se nalaze upravo u onom delu tebe gde tvoje ličnosti nema.

 

                 Dok spavaš ti ne koristiš mozak, u pravom smislu te reči, nego tada mozak počinje da koristi tebe. Mozak to ume da radi i zato on postoji. A kada si ti u budnom stanju, ti donosiš svoje odluke. Kada pitaš čoveka, u tom njegovom budnom stanju u kojem on koristi svoj mozak: Šta ti želiš? Postaviš mu to prosto ljudsko pitanje. A onda mu ponudiš pet prstiju na jednoj ruci, a možemo i da budemo darežljivi i da čoveku visoke inteligencije ponudimo deset prstiju, i... na tih deset prstiju se sve završi. Sve njegove želje se tu smeste. Nije valjda život tako jednostavno napravljen? U redu: auto, kuća, posao, deca – barem nešto pametno. Zar je to sve? Koliko godina se vi spremate da potrošite na realizaciju vaših želja u “budnom stanju”? Šta ako biste probali u tu svrhu da upotrebite i onih 30 godina? Probajte nekako to da prilepite zajedno i da maštate pravilno.

 

Pravilno fantaziranje znači približiti se maksimalno ka mogućoj realnosti.

U procesu fantaziranja dešava se projekcija istinske realnosti.

 

              Kada ti spavaš, kada se isključiš iz spoljašnjeg sveta, šta se dešava sa mišlju? Gde je ona? Kakva je ona? Mašina se ne zaustavlja, ona stalno radi. Zemlja se stalno kreće, Vasiona isto tako. Dok čovek spava njegove ćelije žive, srce radi, sve stalno radi. U budnom stanju, postoji ogromna buka unutar glave: “Hoću-neću, da-ne, sumnjam, a zašto nije tako, a zašto nije onako kako sam planirao, trebalo bi da bude ovako...” To je haos. A mozak u sred tog haosa treba još i da odradi nešto od svojih poslova. U snu haos nestaje, a intenzivnost operacija se povećava. 

 

Stanje sna nije pasivno stanje već aktivno stanje. To je proces opažanja realnosti. Zato takozvana mašta i jeste proces opažanja. I tada ja vas vidim onakvim kakvi vi jeste.

 

                Tada resursi nisu zauzeti haosom. Glava radi savršeno. Ono što je najvažnije jeste ne smetati. I ti ćeš znati SVE. Izvinjavam se što ću biti grub: Vi ne znate da spavate! Apsolutno besmisleno provodite najvažnijih 30 godina vašeg života. Sve što treba znati u ovom životu treba izvući iz sna. U suštini, ti ništa ne treba da radiš – samo da želiš da se upoznaš sa procesom pravilnog maštanja i bez problema ćeš to uspeti.

 

San je tvoj! Ti se nalaziš u njemu, ne on u tebi. Da bi ti nešto shvatio i da bi se nešto smislilo, uopšte ne treba ti da misliš – ti treba da spavaš.