Naša svest se sastoji od nekih postulata, parametara, što ne znači da smo sa njima rođeni. Kada se rodimo, naša svest je prazna. Ona je “izbildovana”, oblikovana, napravljena od strane životne zajednice, roditelja, obrazovanja, i adekvatna je normama socijalne sredine gde se sama i formira. Hajde da nabrojimo nekoliko osnovnih vrednosti čoveka. U realnosti, šta čovek onako “top” vrednuje u svom životu? 

- Zdravlje.

- Sigurnost.

- Udobnost (pre nego sreća, jer sreća sadrži emocionalni spektar. Nekome je sreća kad se muž vrati kući, a nekome kad ode od kuće. Nekome je sreća kada se muž uopšte ne pojavljuje...) 

- Napredak (može biti poslovni, emotivni, materijalni, odnosno novčani).

 

           Dakle, to su postulati. Vrlo je delikatna tema vezana za napredak, tačnije poboljšanje. Koliko očiju mi imamo? Imamo po dva oka. Zamislite da imamo po tri. Da li se to može smatrati poboljšanjem? Zamislite da nemamo samo po jedna usta i jezik, nego imamo po dva. (Pa možemo duplo da pričamo o pametnim stvarima…) Da li se ovo smatra napretkom? Ne. To bi se pre zvalo devijacijom. Isto kao kada bi fudbaler imao tri noge umesto dve, sigurno bi on trčao brže, ali niko ne bi mogao ni da razume kako on igra fudbal. A da ima pet nogu…? Ijao, totalno top! Nadam se da me razumete. Šta bi trebalo da podrazumevamo pod napretkom? 

 

Način korišćenja upravno našeg svesnog parametra zove se napredak. Kvalitet!

 

          Ali, taj način korišćenja svesti mora da odgovara i da ne smeta našoj poziciji u društvu. Na primer, ako si sada sposoban da pojedeš pola kilograma mesa, kada uznapreduješ bićeš sposoban da pojedeš tri kg mesa. Ako odjednom ne možeš da pojedeš više od 100 gr, da li to znači da si izgubio svoj napredak? I gde je ta sredina posle koje napredak gubi smisao? 

 

Eto jedne greške u svesti - pojam napretka.

 

         Niko ne objašnjava u odnosu na šta treba napredovati. Gde je ta zlatna sredina gde jedna struktura može sebe da iskaže na najefikasniji način? Zato što, ako povećavaš prag napretka, na ostalim nivoima počinje devijacija. Sada smo oslobodili lavinu pitanja. Šta se podrazumeva pod rečju napredak? Da li je napredak kada radimo nešto bolje nego što smo radili pre? A šta se podrazumeva pod rečju bolje? Više nego što treba? Da li je to bolje? Ili je napredak ako uradimo više nego što možemo? 

 

Svi ljudi žele napredak zato što je svest navikla na reč napredak!

 

            Realno, napredak – to je forsiranje samog sebe. Nas su naučili da je pozitivno ako forsiramo sebe da uradimo nešto što do sada nismo uradili. Međutim, pojesti kilogram mesa, fudbaler koji ima tri noge i milion drugih primera nam govore da se to ne smatra napretkom. Konceptualno bi to trebalo da bude napredak, a u suštini se to zove devijacija. Čak šta više, to je destrukcija u nekom smislu. Kada čujemo reč napredak, to je automatski nešto bolje a mi ne znamo da li je to stvarno bolje.

 

             Kada bude došlo vreme i kada se svest modifikuje, onda ćemo moći da krenemo u nešto što se zove “neutralna analiza”. Vi tada nećete misliti, već ćete znati kako da se pravilno pozicionirate u današnjem danu (svest neće automatski kretati u samoprevaru). Zaključak:

 

Ti si odličan takav kakav jesi!

 

           Ne moraš da se popravljaš, samo nemoj da kvariš to što imaš i to je sasvim dovoljno. A ako hoćeš da napreduješ, sad razgovaram pravilnom svešću, prati vreme. Vreme ti daje neograničene mogućnosti za napredak. Ako je tebi napredak, recimo, popravljanje materijalnog stanja, onda sada nije vreme za to. Sada vreme daje nove vetrove, nove snage, nove nade. Tu je napredak. Mi, ljudi, ovakav koncept za sada ne podržavamo, to nije u ljudskoj prirodi, nije ugrađeno u ljudsku svest. Ali kad-tad će biti ugrađeno (onda kada se svest izleči od sopstvenih limitacija).