Emocije - bez uputstva za upotrebu
 

             Šta će čoveku emocije? Čemu one služe? Ovo bi trebalo da bude dosta jednostavno, glupo pitanje, zato što svako od nas doživljava emocije svaki dan – od ujutru do uveče. Kada spavate da li imate emocije? Nemate. Eto momenta kada čovek nema emocije, kada spava. I on odlično izgleda ujutru: odmoran, fin, kulturan, svež. Ali, onda kada se on probudi, emocije krenu i ceo dan on jedva čeka kada će ponovo da legne da spava. Realno je tako. Šta će onda čoveku emocije? Šta će svakom od vas emocije? Ljudi moji, to je sastavni deo vas, valjda bi trebalo da znate šta će vam to.

               Zašto ja idem u Narodno pozorište? Dajte da vidimo logiku, odnosno razlog moje rešenosti da odem u Narodno pozorište. Ja idem tamo da bih dobio određeno emocionalno stanje. Da li se može reći da mi čeznemo za novim emocijama? Apsolutno, da. Mi čeznemo za novim emocijama, nama nepoznatim. Drugo pitanje: Da li mi čeznemo za starim emocijama, nama poznatim? Da vidimo na primeru. 

             Jedemo roštilj. Danas – Uf, super je. Sutra jedemo roštilj – Uf, super je. Prekosutra jedemo roštilj – Uf, super je. Nedelju dana jedemo roštilj. Da li je to – Uf, super? Nije. I dokle ta roštiljijada može da bude super? Par dana. Šta fali onda toj emociji da bi ona postala “super”? Hrana je ista. Zašto se emocija menja, ako je razlog za tu emociju isti? Realno, za sedam dana, emocija koju imaš prema roštilju postaje obaveza; postaje emocija koju si obavezan da imaš i dalje. I ne zna se šta kome pripada. Da li ti pripadaš roštilju kad ga jedeš ili on pripada tebi? Ako je nešto u tebi, ako si ti žvakao i trudio se, ta hrana je u tebi i kako god da pogledaš ona formira sledeću fazu tvog emocionalnog stanja. Interesantno je to da svest misli da emocija koja se pojavila u meni "govori" da ona meni i pripada. Realno, ko kome pripada? Da li sama činjenica što se kod tebe pokrenulo emocionalno stanje znači da ono pripada tebi ili ti pripadaš tom stanju?

              U ljudskom svetu sve je naopačke! A mi za sve krivimo naše emocije. Možda nisu emocije krive. Ako se pojavi ljutnja, znači da ima razloga za tu ljutnju. Ako razumeš da postojanje te emocije ima smisao, tvoja ljutnja može da bude vrlo konstruktivna za tebe. To što ne znaš kako se ona koristi, ne znači da je ona kriva i da ona ne valja. 

 

               Pozitivne emocije za nas, ljudi moji, to su u stvari negativne emocije, mada ih tako ne mogu nazvati. To su destruktivne emocije, jer mi ni njih ne znamo kako da koristimo. Kada mi govorimo o ljubavi, mi mislimo o obostranoj ljubavi. Ljubav, ljubav! Nije to tako. Niko ne može da nam objasni kako se to koristi, da nam da specifikaciju, šta je to, da nam da recept i kaže kako se to “jede”. Roštilj posle šestog dana ne možeš da jedeš, a ljubav treba da jedeš po ceo dan… Ljudi dele emocije na pozitivne i negativne, i zato su u totalnom haosu. Niko vas nije naučio čemu služi svaka od njih i kako sa njima treba da se rukuje. Kako ih koristite je vaš izbor. Imate samo socijalnu obavezu da nikoga ne uznemiravate njima. 

 

Niko ništa ne mora. Svako ima svoj sopstveni život. To je vaš život. 

Svako ima pravo na svoju sreću i svako ima pravo na svoju nesreću.

 

            Ljudski svet je takav da veruje da to što mislimo i osećamo mora da bude krajnje važno za onoga ko stoji ispred nas da bi on imao realnu sliku, koja se bazira isključivo na našim osećanjima, ne znajući odakle su se pojavila ta osećanja i kako su se formirala. 

               Zamislite, dođe jedna žena kod mene i ja joj kažem: "Nemate predstave kakva sreća vas čeka. Za tri godine od sad vi ćete biti potpuno drugačija osoba. Otići ćete u Njujork. Da, da. Znate, mnogo ćete zavoleti Njujork, a što je najiteresantnije i Njujork će zavoleti vas". 

               Hajde, neka se odure sada ovome što sam rekao. Nema šanse! Isto bi bilo sa svim ženama. Ja sam bukvalno uvalio njoj pozitivne emocije. I ova žena je sada srećna toliko da više ne zna šta će. Toliko smo neimuni – neimuni na budalaštinu (sreću) koju sam izlupetao, i na budalaštinu koju vama neko drugi kaže, i na budalaštinu koju vi očekujete da vam neko kaže. Svako misli da su dobre emocije one pekmezaste, sladunjave. Pa eto, videli ste koliko je tu tog pemeza bilo, mnogo. Svako bi se primio na to. Vaše emocionalno stanje se formira bez vašeg učešća. Emocije dobijate iz okoline. Ali, nemojte biti naivni i nemojte prihvatati ono banalno, primitivno mišljenje koje je već prihvaćeno. Ako morate, poslušajte tuđe mišljenje, ali to ne znači da je to mišljenje vaše.  Svet je mnogo interesantniji i mnogo bogatiji. Na primer, kombinacija ljubavi, tuge i agresije, a pod agresijom se ne podrazumeva da neko bude zaklan, može dati vrlo interesantnu, novu konstrukciju. 

 

Konstruišite! Živite! Gledajte u sutra, a ne u juče.

  • Connect with Ruben Papian on Facebook and follow his events
  • Connect with Ruben Papian on Twitter and follow his new events
  • Subscribe on Ruben Papian YouTube channel and stay tuned to all new upcoming videos
  • Connect with Ruben Papian on Instagram IGTV and follow new events