Davne 2013. godine, na predavanju koje se zove “Da li ja mislim?”, dotakli smo temu promena koje nas čekaju u budućnosti. Još tada je sve mirisalo na ono što se danas događa. Podsetiću vas ukratko šta sam pričao pre sedam ipo godina. 

                 “Kriza dovodi do socijalnih nemira i nestabilnosti, ličnih oštećenja itd. Kako god da pogledate, da bi došlo nešto novo, staro mora da se sruši. Znači, ova svest neće sama da se menja. Koliko god da želite, ona se neće sama menjati. Svest će se boriti protiv svoje promene. Trebalo je da se dogodi eliminacija, ali je ona odložena za neko vreme. Možda će biti neki virus. Bolest odlično radi. Kad ti iznutra pustiš virus, sama bolest i taj virus počnu da modifikuju svest. Jeste, to boli gadno, ali virus modifikuje, on pravi neke nove prolaze, iznutra. Znači, svest se nesvesno modifikuje virusom. Sama svest ne kontroliše virus, ona samo dobija novu varijaciju sebe. I to boli.

                  Da bi došlo do evolucije, potrebna je revolucija. Stvori se kritična masa i posle toga ide evolucija. Prvo virus, pa kritična masa, pa revolucija i onda evolucija. Otprilike treba 25 godina do konačne forme. Zato što ovo što se danas zove čovek treba da se modifikuje, prinudno. Ovo “drvo svesti” je isto, ali stanjio se sadržaj, promenio se, brzina i količina se menja. Plus, emocije su sada izašle na površinu, takve kakve jesu. Neke emocije su nestale, na primer, pohlepa je nestala. Ona nema za šta da se hvata. Kad ti imaš manji kolač, premnogo se trošiš na pohlepu da bi dobio mali deo kolača. Na primer, pohlepe za vreme rata nema, to nije pohlepa to je preživljavanje. Pohlepa podrazumeva: ja imam deset, a hoću još sto! Ja imam i bez toga deset puta više nego što mi treba, ali hoću još. 

                 Modifikacija emocije je mnogo lakša nego modifikacija svesti. Zato što emocionalni spektar pripada biološkom spektru. On ne pripada mozgu, on pripada biologiji, hormonima. Biologija će uvek proizvoditi onaj spektar emocija koji je neophodan ili poželjan, u zavisnosti od same želje. Kad nemaš šta da jedeš, ti ne želiš Mercedes. Ti želiš vodu i hleb, i tvoj emocionalni sklop se formira adekvatno vodi i hlebu, a ne mercedesu. Emocije su vrlo prilagodljive. Navika na emocije nije navika na same emocije, to je navika na određeno svesno stanje, koje izaziva tu emociju.”

 

Celo predavanje možete pogledati na youtube kanalu: 

https://www.youtube.com/watch?v=rG8SwTOwHds